понедељак, 1. октобар 2018.

Snaga duha i dobrota






















СНАГА ДУХА

Шта вреди атлету брзина ногу и јачина плућа, ако се свак у страху склања од њега и ако нико не жели помоћ његову?
*       *       *
Такви су и такозвани јаки духови. Обучени у таму егоизма и сујете они су страшило и људима и природи око себе. Но, када се осветле божанском светлошћу, они постају источник радости за све око себе.
*       *       *
Све силне и бурне стихије природне, обучене у мрак ноћни, испуњавају путника страхом. Но, кад их јутарње Сунце осветли, путник се пријатељи с њима.
*       *       *
Није довољна само јачина воље, нити само јачина осећања, нити само јачина ума. Нити је све ово укупно довољно без светлог циља.
*       *       *
Најнесноснији су они људи који мисле да су само они у праву.
*       *       *
Кажи људима увек шта је најбоље и ћути. Ако будеш улазио у њихове бесконачне препирке шта је боље, увек ћеш се кајати.
*       *       *
На прљај онога што се почео прати, него му помози да се опера.
*       *       *
Боље је да човек живи без пријатеља, него са пријатељима које не може поштовати. Живљење  са пријатељима које човек не поштује, то је клизање на поледици која води у понор.


ДОБРОТА ЈЕ ДАЉНОВИДА

Доброта је даљновида и види најдаље узроке. Злоба је кратковида и види најближе узроке.
Злоба и тица виде, да је потребан облак, да би пала киша. Доброта види, да је потребан Бог, да би пала киша.
*       *       *
Увек је очигледнија целина него део целине. Ово свакако због смислености и целисходности целине.
Очигледнији је храст него жир на храсту. Очигледнија су кола него осовина кола. Очигледнији је човек него рука човека. Целина природе очигледнија је него ма која ствар у природи.
Бог је очигледнији од природе и од свега у природи. Но кад се човек загледа у жир на храсту, жир му постаје очигледнији од храста. Кад се загледа у точак, точак му постаје очигледнији од кола. Кад се загледа у руку, рука му постаје очигледнија од човека. Кад се загледа ма у коју ствар у природи, та ствар му постаје очигледнија од природе. Кад се загледа у природу, природа му постаје очигледнија од Бога.
*       *       *
И кад је разумљива и кад је полуразумљива и кад је неразмљива, песма и музика су једна мистериозна и неодољива сила.
*       *       *
Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити село, поправи прво себе.
Почети од себе и поправити прво себе
– то је основно начело православног народног покрета.
*       *       *
Пијанство изједначује све људе, као и лудило; Не зна се ко је господар, а ко слуга.
*       *       *
Просту одећу краси човек, а раскошна одећа краси човека. Проста одећа привлачи пажњу на човека, а раскошна одећа привлачи пажњу сама на себе. Страст за раскошном одећом испија и суши душу људску.
*       *       *
Жалосно је не смети погледати у огледало, а опасно је не скидати очију са огледала.
*       *       *
Лепи људи са ружним мислима не представљају собом ништа велико, изузев једне велике лажи.
*       *       *
Залуд је једно буре од најскупљег дрвета, ако се у њему држи ускисло вино.
*       *       *
Образован је онај ко има образа
*       *       *
Ако хоћете да вам људи не буду непријатељи, не будите ви непријатељи људима. Зато ишчупајте корен непријатељства у срцу свом, па тек онда пребројте своје непријатеље у свету.
*       *       *
Не поноси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много.
*       *       *
Милостиња која се чини од срца, чисти  срце. Милостиња која се чини из душе, чисти човекову душу. Милостиња која се чини из свог ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милотиња чисти целог човека..
*       *       *
Коме се да материјално богатство, па се покаже себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер када је неверан у малом, биће неверан и у великом, кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном.
*       *       *
Злочин је слабост, а не снага. Злочинац је слабић, а не јунак.
Зато сматрај свога злотвора увек као слабијег од себе, па као што се не светиш слабом детету, не свети се ни злотвору. Јер он није злотвор по снази, него по слабости.
Тим начином гомилаћеш снагу у себе и бићеш као море, које се не излива да потопи свакога дерана, што се у њ баца каменом.
*       *       *
Ко не верује у резултат, нека провери у библији.


Нема коментара:

Постави коментар